U sjeni svih događanja ovih dana oko javnog saobraćaja u Sarajevu, silnih peripetija i nesporazuma, pažnju nam je privukla informacija da beogradske vlasti u narednom periodu planiraju realizaciju projekta “Cikliranje” koji podrazumjeva uvođenje javnih bicikala kao sredstva gradskog prevoza. Ideja nije ni originalna ni nova, ali je na Balkanu i jedno i drugo. Šta podrazumjeva ovaj projekat i na koji način bi to moglo funkcionisati u bližoj budućnosti pročitajte u nastavku. Tekst je preuzet i prilagođen sa portala www.danas.rs
Projekat nazvan „Cikliranje“, odnosno uvođenje javnih bicikala kao sredstva gradskog prevoza, nova je filozofija kretanja po gradu na jednostavan, pristupačan, zdrav i čist način, koji odavno postoji u mnogim evropskim gradovima. U Beogradu, ta ideja bi, uz podršku gradskih vlasti, mogla da zaživi već od septembra.
Očekuje se da će, bar za početak, oko 300 bicikala prokrstari gradom, a ubuduće biće ih mnogo više. Prijedlog projekta iznijeli su na jučerašnjem skupu predstavnici Inicijative za održivu urbanu mobilnost (IZUM) i Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda.
– Cilj projekta je rasterećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikla uobičajenim vidovima gradskog prevoza, ali sa naglaskom na očuvanje životne sredine. To podrazumjeva automatizovana parkirališta na kojima se korisnici registruju kreditnom karticom ili mobilnim telefonom, a po završetku vožnje, bicikl mogu da ostave na najbližoj takvoj „stanici“ na kojoj se nađu (op.ur. nešto kao pariški Vélib’) – rekao je Kosta Ćirić, predsednik udruženja IZUM.
On je podsjetio da je glavni grad osamdesetih godina imao visoku biciklističku kulturu, i da u gradu ima mnogo entuzijasta koje treba ohrabriti da se koriste ovakvim vidom prevoza. Sigurnost biciklista će, smatra Ćirić, biti povećana njihovom brojnošću, jer će vozači motornih vozila biti svesniji njihovog prisustva na putevima. Učesnici rasprave ukazali su i na ekološke, zdravstvene i ekonomske prednosti uvođenja bicikala kao sredstva javnog prevoza.
Dejan Vasović, zamjenik gradonačelnika i gradski arhitekta, uporedio je biciklističku kulturu Kopenhagena, kao ekološkog grada budućnosti, i urbanističke i druge probleme sa kojima Beograd mora da se suoči. Aleksandar Ilić iz Urbanističkog zavoda Beograda, naglasio je da je potrebno pomiriti standardne vidove gradskog prevoza i nove zakonske propise koji će se odnositi na bicikliste.
Pariški sistem javnog biciklističkog prevoza, poznatiji i kao Vélib’, najsofisticiraniji je takav u svijetu. Uskoro čak uvode i GPS navigaciju praćenje bajkova
Prednosti bicikla, u ekonomskom smislu, istakla je Tijana Jakšić, sekretarka za privredu grada Beograda
– Uvođenjem ovog vida prevoza pospješuje se trgovina i usluge u oblasti proizvodnje i održavanja bicikala.U Srbiji trenutno posluje oko 20 preduzeća koja se bave ovakvim poslovima, zapošljavaju oko 450 ljudi.U posljednje dvije godina ta preduzeća zaradila su oko 40 miliona dolara.
Unaprijeđenjem prevoza javnim biciklima, i ova djelatnost će imati bolje rezultate – zaključila je Jakšić.
Šansa da se izbegnu gužve
Novica Mićević, koordinator u Sekretarijatu za saobraćaj, podsjetio je da u Beogradu živi oko 1.700.000 građana, i više od 50 odsto njih koristi javni gradski prevoz, zbog čega nastaju velike saobraćajne gužve u „špicevima“. Jedva jedan odsto sugrađana koristi bicikl. On smatra da je ovo dobar način da se saobraćaj u glavnom gradu u velikoj meri rastereti, ali je za to potrebno izgraditi staze ka svim važnim delovima grada.
Tekst: A. Malušev
Preuzeto sa portala www.danas.rs
Odlican prilog. Ja sam gledao na tv HRT reportazu sa Goranom Milicem, ciko je sve objasnio, mislim da je fantastican projekat i veoma originalna ideja.
Odlična ideja. Veliki gradovi su poznati i po velikim gužvama. Samo se nadam da će ta bicikla biti dugo u funkciji i da se neće namjerno oštećivati kao što je to slučaj sa tramajima, autobusima i ostalim sredstvima javnog prevoza.