Krug oko… svega! :)

Dugo planiram turu koja će biti vrhunski izazov. Trenutno, ova ima taj status.

Krenimo redom. Iz Jablanice krećem u 7 sati prema Mostaru. Na M17 ništa novo: auta jurcaju – ljudi žure na Jadran. Tu i tamo prođe poneko auto sa bajkom na krovu, sviraju u znak podrške. Iako pokušavam da se „štedim“ jer znam šta me čeka, održavam dobar tempo. U Mostar stižem oko 8:30. Početnih 50 km ravnog puta je iza mene.

Od Blagaja prema Nevesinju je najduži uspon dana (26 km sa 1000 m visinke razlike). Bio sam spreman i na uspon i na vrućinu (33 °C), ali ne i na vinske mušice. Hiljade njih. Oblaci mušica. Kako sam znojan, lijepe se svuda: po licu, vratu, rukama, nogama… Tek nakon raskršća za Podveležje prestaju muke sa mušicama i nastavljam prema Nevesinju. Poslije Nevesinja odmaram u Kifinom selu i snabdjevam se hranom i sokovima, jer slijedeća prodavnica je tek u Glavatičevu. Odvajam se sa puta Nevesinje – Gacko i slijedi uspon na Morine.

Vožnja preko Morina je „obavezno štivo“ za sve zaljubljenike brdskog biciklizma. Nekad nazivane i Evropskim Tibetom, visoravan Morina karakterišu nepregledne livade, tu i tamo pokoja stijena i izuzetno kvalitetan makadamski put. Nisam imao vremena za uživanje u pogledu i jedinu pauzu pravim kod „Svatovskog groblja“, nekropole od nekih 30-ak stećaka.

Uskoro se opraštam od Morina i krećem spust prema Ulogu. Makadam je u izuzetno dobrom stanju i veoma brzo sam u Ulogu. Slikanje na mostu preko Neretve i dopuna bidona vode.

Uspon prema Kalinoviku ide obroncima Zelengore prvo makadamskim, koji kasnije prelazi u asfaltirani put. Uživam u pogledu na Treskavicu i Visočicu. Sa druge strane kanjona Neretve, u daljini se vidi i Prenj. Tamo, iza Prenja je Jablanica…

Prije Kalinovika se odvajam sa puta Ulog – Kalinovik i krećem na najteži dio puta: preći preko Treskavice, spustiti se u kanjon Ljute i popeti se na Bjelimiće. Profil puta preko Treskavice je „valovit“, prepun kratkih i strmih uspona i spustova. Makadam je u lošem stanju, tako da je izuzetno zamorno upravljati bajkom koji je na 1.5” gumama na 5 bara. Spuštam se u kanjon rijeke Ljute i prelazim most u Dindolu. Uspon iz Ljute je veoma strm, a put je i dalje u lošem stanju. Jedva čekam asfalt…

Negdje na pola uspona iz Ljute, ispod sela Argud, prema meni trči čovjek:

„Hello! Look!“
„Šta je bilo?“
„A naš si…“
„Šta je problem?“
„Ma krava nam se zaglavila u propust. Možeš li nam pomoći da je izvadimo?“

Čuj krava u propustu. Nastavljamo zajedno i 200 m dalje, žena kleči na koljenima iznad propusta i drži kravu za rogove (koja je u propustu, sa glavom okrenutom za 180°). Žena u suzama, tepa kravi, pokušava da je smiri, iako je smirivanje mnogo potrebnije samoj ženi. Čoban koji je mene zaustavio odlazi da potraži pomoć, a ja ostajem sa ženom da pomognem pri držanju krave. Ne smijemo dopustiti da krava podvuče glavu, jer onda nema nikakve šanse za spas.

Dolaze komšije, njih troje, i nose uže. Nakon što je vidio situaciju, jedan od komšija hladno reče:
„Ma nema od ovog ništa!“

Pokušavam smiriti situaciju i predlažem da ispod glave kravi provučemo uže, a kolac (koji sam prethodno odvalio sa drvene ograde) sa gornje strane spustimo kravi na vrat, podvežemo krajeve užeta na kolac i pokušamo glavu i prednje noge izvući van propusta. Sada nas je šestero i povlačimo troje na jednoj i troje na drugoj strani kolca i uspijevamo izvući kravu na prednje noge. Pošto je opasno proći iza krave (opasnost od udarca zadnjom nogom), vučemo za rogove i uspijevamo izvući kravu.

Kamo sreće da je neko bio da slika (ili snima) cijeli događaj: 5 ljudi i biciklista vuku kravu iz propusta! Fotografija godine, definitivno.

Iako sam „izgubio“ 40 min, odbijam pomoć u vidu prevoza i nastavljam dalje. Poslije sela Argud završava makadam za danas i slijedi spust u Lađanicu. Veoma brzo sam u Glavatičevu. Kratak odmor i nastavljam dalje.

Posljednji uspon od Boračkog jezera do Boraka brzo prolazim. U 20 sati sam u Konjicu. Slikanje pored Stare ćuprije i nastavljam prema Jablanici. Opet gužva na M17, ali to mi ne smeta i 15 min prije 21 sat sam u Jablanici – potpuno icrpljen, ali i zadovoljan.

Prešao sam 240 km i 6500 m visinskog uspona za 12 sati. Krug oko Prenja, Veleža, Crvnja; gornjim tokom Neretve, preko Treskavice i Visočice. Pitam se šta je slijedeći izazov…

Neko ima prijedlog? 🙂

Tekst i foto: Nermin Palić

[wzslider]